Karbonil protiv karboksila
Karbonil i karboksil su uobičajene funkcionalne skupine koje se nalaze u organskoj kemiji. Oboje imaju atom kisika, koji je dvostruko vezan za atom ugljika.
Karbonil
Karbonilna skupina je funkcionalna skupina s dvostruko vezanim kisikom i ugljikom. Aldehidi i ketoni poznati su kao organske molekule s karbonilnom skupinom. Karbonilna skupina u aldehidu uvijek ima broj jedan u nomenklaturi jer se nalazi na kraju ugljikovog lanca. Karbonilna skupina ketona uvijek se nalazi u sredini. Nomenklatura se razlikuje prema vrsti karbonilnog spoja. "Al" je sufiks koji se koristi za imenovanje aldehida, dok je "one" sufiks koji se koristi za imenovanje ketona. Ugljik ili ugljikovi uz karbonilni ugljik su α ugljik / s koji imaju važnu reaktivnost zbog susjednog karbonila. Atom karbonilnog ugljika je sp 2hibridizirano. Dakle, aldehidi i ketoni imaju trigonalni ravni raspored oko karbonilnog atoma ugljika. Karbonilna skupina je polarna skupina (elektronegativnost kisika veća je od ugljika, stoga karbonilna skupina ima veliki dipolni moment); prema tome, aldehidi i ketoni imaju viša vrelišta u usporedbi s ugljikovodicima iste težine. U svakom slučaju, oni ne mogu stvoriti jače vodikove veze poput alkohola što rezultira nižim vrelištima od odgovarajućih alkohola. Zbog sposobnosti stvaranja vodikove veze, aldehidi i ketoni niske molekulske mase topljivi su u vodi. Međutim, kada se molekularna masa poveća, oni postaju hidrofobni. Atom karbonilnog ugljika djelomično je pozitivno nabijen, stoga može djelovati kao elektrofil. Stoga su ove molekule lako podvrgnute reakcijama nukleofilne supstitucije. Vodikovi koji su vezani za ugljik uz karbonilnu skupinu imaju kiselu prirodu, što objašnjava različite reakcije aldehida i ketona. Spojevi koji sadrže karbonilne skupine često se javljaju u prirodi. Cinamaldehid (u kori cimeta), vanilin (u zrnu vanilije), kamfor (drvo kamfora) i kortizon (nadbubrežni hormon) neki su od prirodnih spojeva s karbonilnom skupinom.
Karboksil
Karboksilna skupina je funkcionalna skupina u organskoj kemiji. To se nalazi u karboksilnim kiselinama, pa je otuda i dobilo ime. Pri tome je atom ugljika dvostruko vezan za atom kisika i jednostrukom vezom povezan s hidroksilnom skupinom. Prikazuje se kao –COOH. Atom ugljika može stvoriti još jednu vezu s atomom osim ovih skupina. Stoga karboksilna skupina može biti dio velike molekule. Karboksil je kisela skupina. Djeluje kao slaba kiselina i pri visokim pH vrijednostima disocira. Zbog –OH skupine mogu međusobno i s vodom stvarati jake vodikove veze. Kao rezultat toga, molekule s karboksilnom skupinom imaju visoka vrelišta. Kada je karboksilna skupina u molekuli kao funkcionalna skupina, ona dobiva broj jedan u nomenklaturi, a naziv završava s „oinska kiselina”. Karboksilna funkcionalna skupina česta je i u biološkim sustavima. Aminokiseline imaju karboksilnu skupinu ili ponekad više od jedne karboksilne skupine.
Koja je razlika između karbonila i karboksila?
• Karbonilna skupina je funkcionalna skupina s dvostruko vezanim kisikom i ugljikom. U karboksilu postoje karbonilna skupina i hidroksilna skupina.
• Karboksilna skupina je kisela, dok karbonilna skupina nije.
• Karboksilna skupina može stvoriti vodikove veze s drugom karboksilnom skupinom, ali karbonil je samo akceptor vodikove veze, jer nema vodik, koji je sposoban za vodikovu vezu.
