Ključna razlika između genomske i plazmidne DNA je u tome što je genomska DNA bitna za preživljavanje organizama, uključujući bakterije, dok plazmidna DNA nije bitna za opstanak bakterija.
Svaki živi organizam ima genetski materijal koji kontrolira njegovo cjelokupno funkcioniranje. Genetski materijal uglavnom postoji kao kromosomska DNA. U eukariota je genomska DNA prisutna unutar jezgre, dok je u prokarionima genomska DNA prisutna u citoplazmi. Osim kromosomske DNA ili genomske DNA, neki organizmi, uključujući bakterije, arheje i kvasce, imaju ekstrakromosomsku DNA poznatu kao plazmidna DNA. DNA plazme nije bitna za svakodnevno funkcioniranje ovih organizama. Međutim, pružaju neke dodatne prednosti tim organizmima jer sadrže nekoliko važnih gena. Također je važno napomenuti da ti geni nisu toliko vitalni kao geni prisutni u genomskoj DNA. Dakle, ovaj članak pokušava raspraviti razliku između genomske i plazmidne DNA.
