Apsolutna vs usporedna prednost
Apsolutna prednost i Komparativna prednost dvije su riječi koje se često susreću u ekonomiji, posebno u međunarodnoj trgovini. Ljudi su često zbunjeni između razlika između ta dva pojma i traže pojašnjenja. Ovaj članak pokušava pojasniti dva koncepta ističući razliku između apsolutne i usporedne prednosti.
Apsolutna prednost
Prednost se odnosi na situaciju kada osoba, skupina ili nacija mogu proizvesti određeni proizvod s više ekonomije od ostalih. Naravno, ova je izjava vrlo općenita jer može postojati prednost u radu (radna snaga može biti jeftina ili jeftina) ili kapitalna prednost. Apsolutna prednost je pojam koji se koristi kada jedna država može proizvesti veći broj određenog predmeta s istim resursima nego bilo koja druga zemlja. Ako ovu određenu stvar proizvodi samo jedna država, tada je obostrano korisna trgovina nemoguća.
Uzimajući primjer, može se reći da je Zambija zemlja koja ima apsolutnu prednost nad ostalim zemljama što se tiče proizvodnje bakra. To je zbog prirodnog fenomena jer država ima najveće rezerve bakra ili njegovog oksida poznatog kao boksit.
Dakle, apsolutna prednost je situacija koja se događa kada je nacija u stanju proizvesti neku robu po cijeni nižoj od ostalih zemalja, a svi ostali faktori su jednaki. Koncept apsolutne prednosti iznio je Adam Smith kada je govorio o međunarodnoj trgovini.
Komparativna prednost
Koncept komparativne prednosti od velike je važnosti u međunarodnoj trgovini. Za zemlju se kaže da ima komparativnu prednost u odnosu na druge zemlje ako proizvodi robu i usluge po nižim oportunitetnim troškovima. Prigodni trošak određenog predmeta definira se kao iznos koji je žrtvovan da bi se napravila druga jedinica tog određenog predmeta. Ova teorija sugerira da bi se, ako neka država ima prednost nad drugim zemljama u proizvodnji neke robe i usluga, trebala ograničiti samo na proizvodnju te robe i usluga, a trebala bi uvoziti i drugu robu i usluge u kojima je zemlja neučinkovita. Teoriju usporedne prednosti prvi je objasnio Robert Torrens 1815. godine.
Sažetak
• Apsolutna prednost je prednost jedne zemlje nad drugom ako može proizvesti veći broj dobara s istim resursima od drugih zemalja. S druge strane, komparativna prednost je sposobnost zemlje da određenu stavku učini boljom od drugih zemalja.
• Pod apsolutnom prednošću obostrano korisna trgovina nije moguća, komparativna prednost osigurava obostrano korisnu trgovinu između zemalja.
• Prigodni trošak faktor je koji se uzima u obzir kada se govori o komparativnoj prednosti, dok je jedini trošak faktor kada se govori o apsolutnoj prednosti.
